Novčanici

Otarasili smo se konačno Miki Mausa i ekipe i velikim koracima uz rusak Champions, najčešće crni, koji su nosili srednjoškolci, osvajali svijet odraslih. Gledali sa visine niže razrede i mislili da su oni samo glupa djeca. U to vrijeme je bilo jako važno imati novčanik. Bez novčanika si bio niko i ništa. Roditelji obično nisu htjeli da nam priušte tu stvar prestiža. Imali smo mi keca u rukavu u vidu tetke od koje se novčanik veoma lako isprosi. Par puta ga pomenete u kontekstu rođendanskog poklona koji ne možete čekati i ona se smiluje, uz naznaku da Miki Maus i navedena ekipa ne smiju biti čak ni na omotu. Nosali smo mi tako naše novčanike, upoređivali ih, brojali pregrade, mazili ih kao kućne ljubimce. Ako se slučajno zadesi da neko nema novčanika, to je bilo strašno, to se nije praštalo. Dječaci su nosili obično crne platnene, a djevojčice u bojama ili sa nekim zanimljivim motivima.

Nismo mi imali mnogo toga za staviti u njega. Mjesečna autobuska karta poznata kao pokazna, ono pola marke za užinu i obavezne vizit kartice Firge taksiste i Fanija koji je popravljao motorke. Oni su prvi u komšiluku imali vizitke koje su naravno bile potrebnije nama nego njima. Pojedini su čak nosili i slike članova porodice, najčešće iskružene. Pa kad te ona mama sa iskružene slike dokopa zbog kruženja, pet dana ne gledaš u foliju gdje je ona kad otvaraš novčanik. Dešavalo se da imamo izdatke pa smo nosili malo više novca u onoj pregradi sa rajfešlusom. To se dešavalo kada moramo platiti novine Pet plus ili neku naknadu u školu, ali ti dani nisu bili tako česti, a taj novac se čuvao kao oči u glavi. U slučaju da neko izgubi novčanik, teže bi padao gubitak novčanika nego njegovog sadržaja. Biće kritikovanja, malo brojanja možda i malo batina, roditelji će svakako kupiti novu autobusku kartu ali kako doći do novog novčanika, kako?

Godine praznog novčanika, a punog srca su prošle. Odrasli smo. Otišli da jurimo za sadržajem novčanika, da napunimo koju pregradu, da imamo brdo vizit kartica raznih majstora koji su tu da nam olakšaju i život i novčanik. Nadam se samo da moja raja iz tog doba ima još uvijek više u srcu nego u novčaniku. A ovaj preslatki novčanik koji me ponutkao na ovu pričicu možete kupiti OVDJE.

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s