Namiguje mi novembar

Traži se novembar, raspisana potjernica, maglenke se pale da se nađe. Osjećam da mi čeprka po unutrašnjem džepu jakne tamo gdje držim novac. Ne mogu ga opipati hladnim prstima. Grijem ih dahom dok mlatara veliki ceger zakačen na podlakticu. Dosta mi više kese plaćati. Ulazim u Bingo, a kao da sam u američki film ušla. Da me ko tad priupitao iza leđa ko nam je predsjednik bez imalo razmišljanja bih rekla Tramp. Namiguje mi novembar iz onih sjajnih saonica na samom ulazu. Falsifikatore jedan bezobrazni, tu si znači bio dok si nam maglom mazao oči i krio neke tajne rabote nebesa. Dosta ti više šuštanja po šumama pa si se odlučio okititi i glumiti decembar pokušavajući mi zijaniti koju markicu. Znaš ti da sam slaba na sjajno. Udare mi u glavu one loptice i probude dijete koje je u ratu željno ostalo te vrste sjaja. Zaglavim se ja tako između rata i romantike. Gdje mi je mama da me zaglavljenu ščepa za ruku i spriječi kupovinu? Pitam se da li je rano da onom svom tražim paketić koji mi svake godine mora kupiti radi mira u kući? Ostaje mi ono sjajno po rukama dok pipam hrapave loptice. Sjetim se one tri koje sam razbila prošle godine. Red je to nadoknaditi. Neću osiromašiti za jedno paklo loptica. Dodajem i zvončiće. I one drvene štipakljke na koje je zakačena jelka. I sprej za šaranje po prozorima. Šta fali kupiti i šeme pahulja da ne trošim sprej uzalud. Ugledam i loptice duginih boja. A sjetih se da mi se jelka ofucala. Kupiću i nju. Svakako će s nama božićovati narednih brat bratu deset godina i potrudiću se da joj se svi dive. Nema smisla novi nakit kačati na onu moju jadnicu koju je jednom oborilo nečije dijete, dvaput mačka i bezbroj puta ja iako sam s njom rukovala pažljivo. Na tavanu je boravila već 111 mjeseci. A treba mi i postolje. Neću da mi jelka stoji na one tri nožice i izgleda kao kokoš iz profila. Dosta mi više improvizovati. A stoljnjak su mi uflekali prošle godine i stvarno nema smisla da prljav stoljnjak stavim za Božić jer oprati se ne može, a pokušala sam. Jesam li pokušala? Ma i ne sjećam se, kupiću ga i salavete ću uzeti da se boje lijepo slože. Tako zaslijepljena dolazim do kase i razmišljam da ipak tražim kesu jer sve ovo u onaj ceger neće stati. Iznesem ja nekako ceger nakita, jelku pod miškom i jedno paklo loptica u ruci na sunčani, novembarski dan. Poče me ozbiljno klati ono krzno oko vrata sa jakne koju bih bacila da nema unutrašnjeg džepa. Magli ni traga kao ni novcu iz unutrašnjeg džepa. Ogoljenog novčanika gledam u ogoljene grane starog jasena. Šta napravi novembre, afirmisani falsifikatoru? Pravićemo se da je ovo investicija, a ne trošak.

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!