Dnevnik

Dnevnik jednog miša

02. septembar

Dragi dnevniče,

Ja sam mali miš i zovem se Cici. Na meni mi se najviše sviđaju uši koje su baš velike i lijepo strše iznad špicastog nosića. Najdraže jelo mi je pita sirnica. Živim sa mamom i tatom u prostranoj rupi. Moji roditelji su fini i nikad ne galame na mene. Kada nešto izgrizem oni me kazne pisanjem novog slova u slovaricu. Veoma brzo sam se opismenio. Nisam ja kriv stvarno, zubići su mi malo brži od pameti pa me mama tjera na ovaj način da pamet stigne zubiće. Izabrao sam ti najljepši rokovnik dnevniče. Tu ću ti opisivati sve što se desi u mojoj mišijoj svakodnevnici. Malo sam ti gricnuo koricu da se zna da si moj i da te niko ne dira i ne otvara. Sutra mi je prvi dan škole i jedva čekam da obučem nove pantole koje nemaju zakrpu, iako mislim da ću ih malkice doraditi. Nisam štetočina već sam moderan, a poderano je u modi. Kako li je u školi? Malo me je strah. Javim ti utiske sutra. Voli te i gricka tvoj mišić.

03. septembar

Jutros sam ustao, umio se i obukao. Mama mi je spremila sir zdenku za užinu i odvela me u školu. Ja sam prvačić. Moj razred je pun nekih životinja i jedva čekam da im naučim nazive. Samo golub i ja smo sivi. Imam drugaricu koja se zove Elza Zmijić, nema ni ruke ni noge i izgleda ko kablo sa glavom. Na sebi ima šare koje liče na izrezane komade baklave i poredane su po njenim leđima sve do repa. Ne znam da li je takva i po stomaku. Htio sam joj predložiti da joj ja pišem lekcije jer nema ruku, ali omota ona rep oko krede i napisa školski rad. Bilo me sramota mojih misli i stidio sam se sam pred sobom. Ona piše deset puta ljepše od mene i sve sveske su joj čitave, a ne kao moje izgrickane ko i ti, moj dnevniče. Danas sam prvi put u životu vidio ptice sa ušima i njih tri seke sjede sa mnom u klupi. One imaju perje i meke su ko duša. Da mi je ko pričao da ptica može imati uši odmah bih ga svrstao u lažove. One jedu sjemenke za užinu i mene su ponudile i rekle bujrum. Odmah sam izvadio sir pa sam i ja rekao bujrum. Ukljuvale su sir i zalijepili su im se kljunovi. Dao sam im maramicu da obrišu sir sa kljunova i rekao bujrum. Meni su sjemenke baš prijale. Sutra ću ponijeti za užinu nešto što i one mogu jesti. Mama me dovela kući i sada moram raditi zadaću, a tebe ću sakriti. Pišem ti sutra.

04. septembar

Gricnuti moj dnevniče,

Danas sam se vraćao iz škole sam i počela je jaka kiša. Malo mi falilo da pokisnem ko miš. Jedna divna ptica žutog perja me primila pod svoje krilo kao pod nastrešnicu i mene je duša boljela što ona kisne. Zove se plovka i ide sa mnom u razred. Njeno perje ne propušta vodu. Pričala mi je kako obožava kišu pa mi je odmah bilo malo lakše u duši. Dovela me je do moje rupe i saznao sam da živimo veoma blizu. Pozvala me za vikend kod nje i obećela mi je da će me naučiti da plivam. Ona zna ime svakoj rijeci i odala mi je tajnu da ima neka Venecija u Italiji, grad na vodi i da će tamo jednom otići na izlet. Rekao sam da ću nam ja zaraditi mnogo novca kad odrastem i platiti autobus. Kvakala je od sreće. Eto kako i kiša zna biti lijepa kad imaš nekog ko te štiti. Puno suhih pozdrava od jednog suhog miša!

05. septembar

Šareni moj,

Danas sam upoznao plovkinu mamu. Ima široka krila toliko da u slučaju kiše pola našeg razreda može ispod njih stati. Nije žuta kao moja plovka već bijela sa žarenim krilima. Ali fina je kao moja plovka i kada stane na površinu vode ne može da potone. Došao ja kući, naspem zdjelicu vode, uđem u nju i potonem. Nema mi to logike. Ja sam i lakši i manji od one velike plovke. Dobro je da će me moja plovka naučiti da plivam. Kako je divno ići u školu. Sve mi je zanimljivo. I prvu peticu sam danas dobio. Mama me poljubila i zagrlila kada sam došao kući. Čekaju me kiflice sa sirom na stolu. Odoh sada jesti. Bujrum dnevniče!

06. septembar

Šokiran sam dnevniče moj i ne mogu da dođem sebi. Ona Elza, što je kao kalbo, je toliko hladna. Još mi prsti bride jer sam joj danas čestitao rođendan. Nju nije mama rodila već jaje. Prvo je njena mama rodila jaje pa onda jaje rodilo nju. Danas je učiteljica rekla da je ona zmija šarka. Sve nas je počastila lijepim slatkišima, a meni je dala i sir zdenku jer je primijetila da to jedem pa tražila od svoje mame da mi to kupi. Rastopio sam se od sreće ko topljeni sir. Moja mama je krojačica pa sam tražio od nje čim sam stigao kući da napravi mašnu sa samoljepljivom trakom, upakovao to i poslao po vjeverici koja zna sve u šumi da odnese Elzi moj poklon. Vjeverica je plakala jer nema poklona za nju pa je moja mama odlučila svim mojim drugaricama napraviti po mašnu. Jedva čekam sutra da ih sve obradujem.

07. septembar

Na času odjeljenske zajednice moje drugarice su dobile poklone. Sve mašne su bile drugačije i ja sam ih podijelio uz riječi bujrum, bujrum! Učiteljica me naučila razliku između izvolite i bujrum, a njih kako se zahvaliti. Igrali smo se u školskom dvorištu žmire jer je dan bio lijep, a ja sam bio sretan što sam najmanji pa su na kraju svi mene tražili i bio sam uvijek pobjednik. Svako u razredu se izražavao na svoj način. Elza sa kssss, ja sa cccc, plovka sa kva, ris je mjaukao i svi smo pokušali naučiti svačiji način izražavanja. Bili smo smiješni i sami smo se sebi smijali toliko da nas je stomak zabolio na kraju. Probali smo pitu kupusnjaču od zeke i zeljanicu od laneta. Na času bosanskog smo radili priču Slon i miš. U toj priči mali miš spasi velikog i jako slona koji ga je ponižavao. Osjećao sam se kao heroj. Moraću mami ovo pročitati čim dođem kući. Učiteljica nam za vikend natovarila brdo zadaće. Plače mi se zbog toga moj dnevniče. Sutra ti neću pisati jer će me ruka boljeti od zadaće. Blago se tebi!

09. septembar

Ponio sam te dnevniče, kod plovke. Moraš i ti malo svijeta vidjeti. Sada smo na rijeci. Ja sam se izvalio na njenim leđima i plovimo. Elza je do mene i sada spava. Sunce je jako kao da je ljeto, a ne jesen. Stavio sam Elzin rep preko stomaka da me rashladi. Otkinuo plovki jedno pero i poklonio ga tebi između listova da osjetiš kako je mekana, a i da mogu upratiti da li te ko dira i narušava moje pravo na privatnost. Otkinuo sam još jedno pero koje mi služi kao lepeza. Mislim neprestano o onoj priči o slonu i mišu. Sove su mi večeras obećale čitati tu priču u mraku jer one vide po mraku. Kako divna priča za laku noć. Eto ja sam mali miš. Idem u školu tek jednu sedmicu i na plovkinim leđima sam shvatio danas ono što ljudi stoljećima ne mogu da shvate, a to je da su razlike tu da nas obogate i da nam uljepšaju i olakšaju život. Stvarno nije bitno koliko si mali već koliko si spreman dati od srca. Imam ja još misli koje bih ti napisao, ali moram uživati jer dani postaju kraći, a zadaće sve duže. Za taj problem nemam čak ni ja pametno rješenje. Eh…

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

8 misli o “Dnevnik”

Odgovori na Amra Otkaži odgovor

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s