Baba, ja sam izgleda nepismena

Imala sam nepune četiri godine i baba me je povela svojoj rodici. Ta njena rodica je živjela sama i bila je to osoba prijeke naravi koja nije trpila djecu ni dječije nestašluke. Čim smo stigle pitala sam babu smijem li se ići igrati napolju ispred kuće. Rekla je da smijem, ali da ne izlazim iz dvorišta. Sjedila sam na drvenoj klupici, mazila rodicinu mačku i smišljala neku novu avanturu. Preko puta su bile dvije kuće i u njima su živjele žene koje tad nisam znala opisati po naravi pa sam naknadno pitala babu kako se zovu osobe koje samo pričaju ono ružno o svim osobama. Baba mi je rekla da su to tračare i potrudila sam se da upamtim dobro taj izraz. Te dvije žene su se svađale. Nije ova svađa bila ništa značajnija od ostalih svađa kojima sam prisustvovala za svoje četiri godine, ali iz nje se iznjedrilo mnogo toga kasnije.

-Jebem ti onu majku što te okotila na Badnji dan, jesi čula?

-Aj ponovi to ako smiješ!!! Tebe tvoja neće da primi kad utekneš od čojka, jebi nju!

-Ja bar imam čojka, muškarca, a u tebe onaj k’o ženski organ!

-Šta si rekla?

-Da ti je čojk pička, eto to sam rekla. Kad se razboli ide ginekologu ito bez uputnice.

-Što? Što ne loče k’o tvoj, jel zato? Moj crče radeće.

-Crče kad ti nećeš. S njim si samo zato što je na državnoj sisi i što radi k’o konj.

-Ko ti je kriv što se nisi znala udat’?

-Ja sam se udala iz ljubavi, a ti iz računa.

-I šta si dobila od te ljubavi, ono što visi preko dvoje jaja? Eto te suva si k’o pritka.

-Neću više da se svađam, s tobom se ni svađat ne može. Samo ti ona stvar na jeziku. Ja idem u crkvu i neću sa grešnicima k’o što si ti da imam posla.

-Jedino što ti imaš zajedničko sa crkvom je da si šuplja k’o crkveno zvono.

-Ja šuplja, ja? Ko mi kaže. Ti ne znaš razlikovat javor od jasena i jablana.

-Nek ti znaš. K’o kad nisi ni makla dalje od šume. Ti misliš da su Priboj, Prijedor i Prnjavor isti gradovi.

-Ne bi ni ti znala da ti svekrva nije iz jednog od njih.

-A kojeg, deder da te čujem?

-Nebitno.

-Nebitno kad ne znaš. Vataj se ti te šume, kozo nepismena.

Ubila me ta zadnja riječ. Svađa se nastavila. Nekad poslije sam one dvije svađalice opet vidjela skupa. Cvrkutale su i vodale se pod ruku kao da su sestre, kao da su iz jedne utrobe izašle. Iako su svi slušali njihove svađe, one su navode i uvrede proizašle iz tih svađa izričito negirale kada ih pomene treća osoba i tu treću osobu optuživale da hoće da ih zavadi na pravdi Boga. Svađale su se u danu kad im nije bilo muževa, a predveče su opet bile jedna drugoj najpreče. Često su presretale tuđu djecu i ispitivale ih neke porodične stvari koje ih se ne tiču.

-Jel ti ono tata sinoć došo pjan? Jesu li se potukli on i mama? Koliko imate para u kući? Šaljel’ vam šta tetka?

Baba i ja smo krenule kući. Pohvalila me što nisam napravila nikakvu glupost. Sjele smo na jedan kamen da se odmorimo i ja sam hitno morala nešto saznati.

-Baba, šta je to bit’ nepismen?

-To je sine kad ne znaš da čitaš i pišeš.

Nepismene suze su izletjele iz očiju i našle se u krilu i rekla sam:

-Auuuu. Baba, ja sam izgleda napismena.

Ona se počela smijati.

-Kako da se kutarišem ovog bit’ nepismena.

-Naučiš slova i eto.

-Đe se to uči?

-U školi.

-Šta je tebi, baba, ja ću u školu tek za tri godine.

-Onda ćeš naučiti.

-Ne mogu ja toliko bit’ nepismena koza.

-Otkud ti to?

-Šta te briga, saznala. Ti baš moraš sve da znaš.

Kada sam došla kući, temeljito sam ispitala tetku o učenju i ona mi je sve objasnila. Shvatila sam da ima nekakav bukvar u kojem piše kako prestat bit’ nepismen. Tražila sam od mame da mi to kupi za rođandan, a ona me pitala jesam li sigurna. Bukvar je stigao tačno na rođendan. Mama nije mogla naći bukvar latinice jer je rat već bio počeo i nije smjela bezveze hodati po gradu, a bukvari se pokupovali jer je bio septembar pa sam dobila ćirilični bukvar. Tad je zvanično počeo moj proces opismenjavanja i slova sam bila savladala veoma brzo. Da tad nisam naučila ćirilicu, vjerujem da je nikad ne bih ni naučila jer je u školi nismo učili. Ubrzo mi je neka mamina kolegica poslala i bukvar na latinici pa sam i nju naučila. Buktao je rat i učenje mi je pomoglo da ne mislim mnogo na to što nemam svojih vršnjaka u blizini.

Jedna komšinica je ispraćala djecu u izbjeglištvo i naveče organizovala neku skromnu večeru. Kako ona reče:“Da ne odu neispraćena u svijet, sramota je.“ Domaćica suznih očiju je stojala nad džezvom vode koja je bila na šporetu kao da će voda brže prokuhati zbog njenog bliskog prisustva i držala u jednoj ruci kašikicu, a u drugoj ono malo kafe sačuvano za ne daj Bože. Na večeri je bila gost i jedna od onih svađalica sa mužem. Mnogi su mi postavljali glupa pitanja tipa koga više voliš, mamu ili tatu, kako ti se zove baba, djed…

-Ta pitanja su vam za bebe. Što me ne pitate šta pametnije?

-Vidi ti nje jest odrasla. Eto šta misliš o ovoj teti?

Pogledala sam onu svađalicu i rekla:

-Mislim da je teta šuplja k’o crkveno zvono.

Osjetila sam mamin pogled na sebi i sve mi je bilo jasno.

-A šta misliš o ovom čiki?

Ćutala sam nekoliko sekundi i rekla:

-Da doji sise po državi.

Svi prisutni su se pošteno ismijali, čak i domaćica suznih očiju. De ti sad objasni gdje sam ja sve ovo pokupila i čula. Kao da bi iko povjerovao da me roditelji svemu ovome nisu naučili. Prisjeli su mi i zvono i sise i iskrenost kada sam došla kući.

Eto tako sam se ja opismenila prije škole i shvatila ubrzo da pismenost ne znači samo znati oba pisma i biti u mogućnosti sastaviti spisak za kad krene baba na pijacu. Mnogo je toga što pimenost povlači za sobom. Mora se kroz život pročitati mnogo knjiga, ljudi i situacija. Formalna pismenost je ustvari samo polupismenost kada se uzme u obzir složenost života. Suština gotovo uvijek obitava u čitanju između redova.

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

Jedna misao o “Baba, ja sam izgleda nepismena”

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s