Kafa nalivena i pita otkrivena ne mogu čekati!

U našoj kući se ložila vatra u smederevcu od prvog dana škole u septembru pa sve do prispijevanja prvih zelenjaka krajem maja. Ti zelenjci su kod nas školaraca izazivali oštre bolove u stomaku koje su roditelji pripisivali proć’ il’ propast’ stanju u dnevniku. O tome nekom drugom prilikom. Uglavnom štedilo  se kroz život na svemu, ali na drvima nikad. Zbog ovog sam mislila da je svaki topli dom topao i ne shvatajući da mnogi domovi niti su bili domovi niti topli. Kada osnovac poput mene dođe kući, prvo se razoruža tako što skine tešku torbu s leđa i jaknu. Onda krene provjera stanja u šerpama i skidanje krpe sa okrugle tepsije u kojoj je bezbeli pita. Djed je uvijek govorio nakon tog skidanja krpe:“Operi ruke i požuri. Kafa nalivena i pita otkrivena ne mogu čekati.“Taj dan sam čula da baba i djed imaju gosta i nakon jela sam se spustila sprat niže jer je gost bio jako zanimljiv. Zadaća je morala pričekati neko pogodnije vrijeme.

Gost je bila babina rodica koja je nekako uvijek imala pravo reći svakome šta misli, a ako ti slučajno padne na pamet da i ti sebi uzmeš komad tog prava, gotov si. Nije često dolazila pa se eto gutalo to njeno k’o ona tableta što ostane u grlu malo duže nego što treba. Znala se naljutiti zbog sitnica na koje svaki drugi insan ne bi ni obratio pažnju i u njenom selu se pričalo da je osjetljiva k’o wc papir. Ovo poređenje do njenih ušiju nikad nije došlo. Veoma rijetko se ljutila na licu mjesta. Ona dođe, sve bude uredu, na odlasku se izljubi sa svima i kaže:“Nemojte, molim vas, šta zamjerit’! Utiske je nosila kući i vagala dojmove do kasno u noć. I samo osvane ljuta na tog i tog. Sjećam se jedne situacije kada  je komšija htio da sazna razlog njenog nepozdravljanja.

-Šta se ljutiš?

-Ko? Jel’ ja? Ne ljutim.

-Vraga ne ljutiš.

-Ne ljutim!

-Pa šta ti je?

-Ništa.

-Što onda nećeš da otpozdraviš?

-Znaš ti dobro što!

Eto takva je ona bila. Meni je bilo simpatično babino pokušavanje da sve prođe u najboljem redu, da se ne odnese, ne daj Bože, kakva pogana riječ odavdje o kojoj bi rodica noćima preturala svoje misli po glavi.

Baba je izvadila iz zamrzivača šljive i skuhala kompot. Podvarila je mlijeko, pomela sobu, stavila novi stoljnjak, navadila oraha i rahatlokuma u staklenu šećernicu, a na tacni izvrnula šolje da se k’o biva ne praše i da spremne čekaju gošću. Ja sam stigla u po priče.

-I tako se ja, moja Marija, obruka k’o nikad. Ja bi bona i krivo, al’ ova jezičina ‘oće pravo. Taki smo ti mi što ne znamo lagat’.

-Ooooo rode, pa nek si nam došla!

-Lutko moja, došla ti meni iz škole? Nek si vala, ja sve pitam kad ćeš banit’.

-De sad i meni to ispričaj što si i njima!

-Joj šuti, gluvo bilo, šta ja napravi. Odem juče kod doktorice u ambulantu u nas. Stig’o mi nalaz krvi, a i nešto me probada pod plećkom. Pričam ja tako s doktoricom, a ona vidje da mene i druge brige more. A i kako me ne bi morile. Onaj mi sin našo nekaku, nije cura vako k’o osoba loša, al’ ružna, ne da u se gledat’. Ja doktorici olakšam dušu. Istresem pred nju čitavu priču, ispovidim joj se k’o velečasnom. I na kraju, budale mene, kažem ma ružna je doktorice, ružna eto tako k’o ti. A, ruku na srce, nisam ništa slagala, al’ bolje da jesam. Pa se bržam bolje ispravim i kažem glasno- Al’ ti si doktorica. Usta mi treba zalijepit’ kad đe krenem. Još mi se sramota crveni na obrazima.

Svi smo se smijali i govorili:“Gluvo bilo.“

Ova rodica je imala neku svoju šemu aršina i nije važno šta je uradio, važno je ko je uradio. Ako te voli smiješ sve, a mene je voljela iako mi je uvijek govorila da je mene teško voljeti. Na tu konstataciju sam joj odgovarala:“Zato to i ne može svako.“ A ona je obožavala da bude u stanju da može ono što ne može svako. Kad god je dolazila kod nas prisjećale smo se mojih nestašluka koje sam uradila kod nje u gostima nekad davno. Dva su joj bila iz ove perspektive posebno draga.

Bile smo kod nje u gostima, baba i ja. Jela sam sladoled i isprljala se od usta do ušiju. Uzela je truleks, ocijedila i pošla prema meni. Povikala sam:“Nećeš mene truleksirat’ da si još tolka.“Skočila sam sa kreveta, pošla da se sakrijem pod sto i povukla dio stoljnjaka. Kafa i šećer su odletjeli na sve strane. Baba se počela derati na mene, a rodica je rekla:“Pusti dijete, nije ono krivo što ga niste ničemu naučili.“ Nered su njih dvije sanirale, a ja sam naučila rodicu da se moje lice umiva tekućom vodom i briše čistim peškirom, a ako tako ne može onda ću ja sve srediti rukavima.

Svi smo bili pozvani na rođendan rodicinog muža, a baba je dugo razmišljala da li da i mene povede. Djed se zauzeo za mene, rekao da će me paziti i odluka je pala. Rodicina kuća je bila velika i prostrana, a ja sam smjela ulaziti u sve sobe i mislim da sam samo ja bila privilegovana od svih prisutnih. Ona je pravila kafu, sipala piće gostima i trudila se da sve bude na nivou. Uvukla sam se u špajz da vidim šta je spremila za jelo. Na velikom ovalu su bile sarmice. Ja sam voljela sarmu, ali bez onog kupusa. Znala sam da je rodica malo prijeke naravi i da niko neće smjeti odmotati sarmu i ne pojesti kupus. Bilo mi žao gostiju što neće pravo uživati u sarmi. Dovukla sam stolicu iz susjedne sobe, popela se na nju i skinula onakav isti oval sa stalaže. Svaku sam sarmicu oslobodila onog glupog kupusa i redala ih tako gole na novi oval, a kupusčinu sam ostavljala u saftu u starom ovalu. Nakon završenog posla odnijela sam kupus rodicinom psu. Ruke su mi bile masne, isprljala sam šteke od vrata i sve što sam usput dotakla. Ušla sam u dnevni boravak gdje su bili svi gosti i pohvalila se svojim djelom. Baba je gurala djeda nogom ispod stola. Rodica je opet babi očitala bukvicu o odgoju djece, a meni je rekla:“Hvala ti kad mi pomogneš, a dvaput ti hvala kad ne pomogneš.“Odgovorila sam:“Nema na čemu i drugi put.“Svi prisutni su se ismijali, osim babe naravno.

Kad god kod babe zamiriše kompot od šljiva znala sam ko dolazi. Uvijek je dolazila samo zimi i uvijek bi govorila da je u našoj kući prevruće. Njenu zadnju posjetu pamtim po muzici.

-Marija, de nam malo uključi televiziju, niko nije umro.

-Evo.

-Ostavi na tom kanalu.

-Ovo ‘oćeš? Ove gologuze?

-Ovo ti je, bona, grandov novogodišnji program.

-Uuuuu, vidi ih. Kako ih nije sramota u gaćama i grudnjacima plesat’? Šta li ovom ženskinju kažu mati i otac kod kuće? Šta li im pričaju komšije dok ih gledaju gole ito na televiziji, ej na televiziji? Ovo je đavliji vakat. Vidi muškaraca što su pristojno obučeni. Odijelo, kravata, sve kako Bog zapovijeda.

Baba je prijeteći pogledala u djeda i na taj način pokušala da iznudi podršku koju je uvijek od njega bezpogovorno dobijala. Pošto djed ništa ne reče, ona ga glasno upita:

 -Grga, šta si ti zaključio iz svega ovoga?

-Ja sam, Marija, zaključio to da su muški zimogrizniji.

Stomak me zabolio od smijeha. Baba je vrtila glavom dok je Ljuba Aličić pjevao:“Ona, ona vrijedi miliona, vrijedi mlada tri careva gradaaaaaa…“

Eto takav je bio djed. Nije ni znao sadržaj Međunarodne konvencije o ljudskim pravima, a bio je i stariji od te konvencije, no to ga nije sprečavalo da je poštuje kao da ju je on lično napisao. Po djedu svaki čovjek ima pravo da radi šta hoće sve dok ne ugrožava druge ljude. Ovo se odnosilo i na odijevanje.

Baba, djed i rodica vjerovatno sada negdje na nebu pominju mene i govore:“Hvala joj kad šta o nama napiše, a dvaput joj hvala kad ne napiše.“Poznavajući mene, opet ću se skromno zadovoljiti sa jednim hvala.

Pogodite ko je naslijedio zimogriznost od djeda i kod koga gori vatra dok ovo piše! A do sljedeće priče, molim vas, nemojte mi šta zamjerit’.

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

3 misli o “Kafa nalivena i pita otkrivena ne mogu čekati!”

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s