Noge polomio ko ženu posluš’o!

-Pacijent upućen na odjel ortopedije i traumatologije zbog sumnje na iskliznuće epifize glave femura…

-Ooooop, kakve glave? Dragi doktore, kuka, kuka! Kuk mene boli.

-Gospodine, molim Vas!

-Pusti ti molitve, jarugo u bijelom, ja se u glavu utuk’o nisam već u kuk.

-Ama čovječe božiji, butna kost se zove femur i ima glavu koja sa drugim kostima gradi kuk!

-Vidiš ti to, znao sam ja da je tijelu malo jedna glava za života, ne računajući onu, da izvineš,  glavu…-kroz bol se nacerio tankim usnama što se jedva ukazuju pod žutim brkovima.

-Kako se zovete?

-Mušo Demirov.

-Mušo, molim Vas da se kulturno ponašate i te svoje pijane insinuacije ostavite za neko prigodnije društvo.

-Doktore, prvo ja nisam pjan. Od udara sam se otrijeznio, a kako i ne bi. Ti si doktore, aman danas loše volje. Ko ne zna za šalu, ne zna ni za Boga. A vi doktori… Jooooj! Ne čačkaj tu! Jooooj!

-Gospodine Mušo, izgleda da ćete morati na operaciju.

-Šta? Zagipsaj me doktore, na gipsu ne štedi, al’ nemoj me pod nož, nemoj svega ti! Vi bi samo perisali i kasapili. Znaš li ti doktore, koja je razlika između Boga i doktora?

-Ne znam i ne zanima me!

-Bog ne misli da je doktor!

Cijela prijemna ambulanta prasnu u gromoglasan smijeh. Doktor jednim pogledom svima skide osmijehe sa lica i nastavi profesionalno raditi svoj posao.

-Situacija je ozbiljna. Vi više niste mladi, a lom kuka nije mala stvar čak ni za dvadesetogodišnjaka.

-Zagipsaj me doktore, bolje i gips nego ‘ladni mermer.

Ščepao je Mušo doktorovu ruku i počeo ljubiti preklinjući ga da ne periše.

Osjetio se miris alkohola, znoja i bolnice. Jaukao je Mušo kao da će na klanje.

-I na mezarje doktore, i na mezarje, samo nemoj u salu. Ja sam čuo da se u sali zdravom pravom čovjeku izvadi bubrek i proda. Nemoj me samo uspavljivat’.

-Čovječe božiji, kakav crni bubreg?-nasmijao se i doktor konačno.

-E nek sam ti zube vidio u osmijehu doktore, pa nek i oba bubreka idu.

-Gdje se tako napi, sinji kukavče?

-E moj doktore, ja jutros ustado, aman na lijevu nogu. Viče me komšija Zaim-Mušooooooooo, ajde dolam, posto sam đedo. Frtalj do sedam, moj doktore, frtalj. Obučem se i pohitam njemu. Ja sretnijeg insana godinama ne viđo, godinama. Svi se da prostiš, doktore, osmolili tako k’o ti. A sreća se mora zalit’!Inače, se zlo nema u čemu utušit pa zavlada i osakati sreću. Četri rakije sam zbomb’o one sa šljivom pa findžan kave pa još dvije pivice, a nisam zalogaja strp’o jerbo se dijete rodilo rano. E i ova današnja djeca, sve rade u nevakat. I rađaju se u nevakat. Ja rođen u pet sati posle podne, uz trešnje, mati me rodila u ratu ito svjetskom. Ratnog sam ja mlijeka podojio, doktore. Eto! Ej, šta se imaš rađat’ na uranak? Radi toga se desi ovo. Zove me žena s prozora da idem odma kući, jelo zgotovila, mladi kompir, a noge polomio ko ženu posluš’o! Ito ne jednu već obje. Znaš li ti, doktore, što je Bog stvorio krompir? Beli ne znaš. Eto stvorio ga je da i mi sirotinja imamo kome gulit’ kožu.

Doktor prasnu u smijeh. I ostali se počeše javno smijati bez bojazni da će im doktor skinuti osmijehe jednim pogledom. Mušo nastavi:

-Ja samo što iskorači na cestu kad ono ispadoše iz oblaka kapi vode k’o iz bezobraznije usta prostote. I k’o što se i prostote odma late gaća i onog u njima, tako i kišurina odma dođe do gaća. Ja pohita uz one basamake jer sam odavno u godinama kad mi bubreki ne podnose kiše, kad ono…

-Doktore, da pripremimo pacijenta za operativni zahvat?

-Pripremite. I kako pade, nesretniče?

-Eis, k’o i svako pošteno čeljade, na lijevu stranu, onu od srca. Sabraše se svi, a kiša pada k’o luda. Sabiše me k’o siroma sarmu u kola i dovukoše me tebi na prijeki sud. A vala ljudi prije bili glupi da se opisat’ nemere. Šta imaš gradit’ kućurine nebu pod oblake? Jedan sprat dovoljno. Kad imaš jedan sprat nema vakije padova. Al’ de ti to objasni! Svi su danas najpametniji, svi. Ti Mušo, šuti. Svi tako k’o i ti ispite ispolagali i misle da znaju što i Bog. Jel’ tebi doktore, čudno što riječi ispit i ispit’ imaju u sebi ista slova? Ti položio ispit, ja volim šta ljuto ispit i to nas čini pametnima, jesam upravu? Nije bitno đe čo’ek sabere pamet, bitno da je sabere.

Umiješa se jedna sestra i reče doktoru da ne sluša bulažnjenje pijanca i da mu čitav sadržaj ovog karaktera treba na jedno uho ući, a na drugo izaći.

-Sisuljo, ne miješaj se kad ja i doktor pričamo! Mi smo svoji. Da si valjano izučila te škole, bilo bi ti jasno da ufeta skupljaju informacije i da ne služe k’o provodnici. A i da služe, to što uđe na jedno uvo, e to bi se dobro posralo na živce i izišlo istovareno na ono drugo. A onda bi se rakovi najeli tije govnadi i uznapredovali. Ja kad vam kažem, tako rakovi nastaju. A Mušu niko neće da sluša. Što ja nijesam dobio ono najgore, što? Zato što znam šta sa svakakijem informacijama.

-Zanimljivo stanovište, a šta vi radite sa takvim informacijama?

-Eis, šta radim…Prepričavam ih u kafani i u komšiluku. Tako hin odgonim od sebe i iz njiha izvodim zaključke koji idu u korist širijem narodnijem masama. Ja ljudima ne pametujem kako treba, već im pružim priču i zaključak pa deder razaberi. I razaberu. Još se i ismiju. Eto uzmemo za primjer oca ove male što se rodila i koja me svojim rođenjem dopremila ovde tebi. Jauk’o što će dobit’ žensko. Čujem ja za to pa pohitam njemu jednu veče na sijelo. I pričamo mi o svemu i svačemu, a ja onda počnem pričat ono što sam sprem’o čitavo popodne-Znaš, ti komšo, u čemu je čovjekova najveća boljka? U ubjeđenju. Ubijede te da je muško dijete najveća radost na dunjaluku. I svaki čo’ek, budala k’o budala, mjesto da misli svojom glavom, ispije tuđe mišljenje vako k’o ja ovu ljutu i dok mu život ne klepi ćušku živi k’o pjan od tuđeg mišljenja, čineći grijehe zbog kojih se nemere dovoljno nakajat’ na ovom svijetu ni da živi dvjesto godina. Oženim ti se ja i čim mi ona moja dvije dojke pokaza, zaboravim ja i na mater i na oca iako sprat niže žive. Al’ ona svoje ne zaboravi pa smo aman češće njenima išli iako su priko dva brda neg’ mojiem. Ona hin zaželi, ja je odvedem. Pa nasprema him svega od naše bijede, ja okilavim to nosajući priko ona dva brda i kućeći punca i punicu. Al’ neka. Nosajući him to sve, drške od cegera mi se urezivale u dlanove i mudrost mi se urezivala u dušu. Jest da su trebale godine da ta mudrost u mene zaživi, al’ zaživila je. Bog je samo sretnim insanima šćeri podario. I ja Boga zamoli iako ga rijetko kad šta molim, da kad mi nije dao bogasvo i visoke škole, da mi bar šćer dadne. I dade. Tu sam se ja uvjerio da ima Boga. Sedamdeset i pete i u mene zaplaka šćer nakon tri sina. Svi koji me znadu, mogu ti rijet da sam častio i pio više neg’ nakon rođenja one troice mudonja. Poženiše se sinovi, viđoše dojke, a tebi Mušo ostade ona jedna šći koja ode u Njemačku. I tako iz Njemačke mi postde bliža no njih trojica u istoj avliji. Sakrije pa mi da kad dođe, da niko ne zna. Ovo nemoj komšo, nikom kazivat! Od svojie usta odvoji pa mi metne u džep kad dođe. A kad pođe za dva’est dana, osami se sa mnom pa mi tutne opet. Od svog zadovoljstva otkine. Zna da ću ja to potrošit’ na pivu, zna, al’… Nazove i pričamo k’o da je telefon džaba, a nije, a oni sinovi tu, džaba mogu pričat’, al’ jok. Imaju preča posla. Promatraj komšo, druge što šćeri imaju. Teško im je ovo priznat’ i duša im zašteka na pomen ovije gorkije istina, al’ svako ko je imalo čo’ek rijeće ti istinu. Sin je puncov čim mu se pod njušku dojke prinesu, a šći je tvoja pa da je priko svijeta. I da nije vako ne bi valjalo. Al’ poderaše nas ubjeđenja. A čo’ek ih se kutariše tek kad rakaru na lopati bude i u mezaru se prevrće što je bio nepravedan. Onda je kasno, a najgore je kad je kasno. Teško onom ko okasni i na ovom i na onom svijetu. Ja sam, komšo, sretan jer živim od svoje pameti, a sabro sam je jer sam otvar’o oči tam đe su hin drugi zatvarali. I usta sam otvaro tam đe su hin drugi zatvarali, a đe hin je trebalo otvorit’ samo zato što si insan i što ne trpiš nepravdu. Teško je bit’ insan. Fasuivo sam ja radi tog svog insanluka, al’ mi nije žao. Mlogi su, da prostiš, pičke. Sami to izaberu pa se žale što hin gaće žuljaju. Kad propuste da reaguju na kaku nepravdu viču- Nisam se šćeo spuštat na njegov nivo. Haha, kaki bolan nivo? A znaju oni đe im je nivo, ispod kukova. Ne moraš bit’ doktor da znaš đe onoj stvarki nivo. I oni to zovu kulturom, a ja kukavičlukom. Tako insan laže sam sebe. Godinama tegli gorčinu tije laži k’o što sam ja puncu one cegere teglio i traži u drugima izvore tog nesretluka ne znajući da je sve u ubjeđenju. Insanu da je da bude u sredini, ej, u sredini. Sredinu zove zlatnom, a ja kažem da je sredina zlatna samo među nogama. Il’ si insan il’ nisi. Il’ si otac il’ nisi. A ti komšo, pljuješ na Boga što se žalostiš radi šćeri, sram da te bude. Bog će skupit’ tu tvoju pljuvačku i prolit’ ti je niz obraze kad se budeš namanje nad’o, zato idi daj šta sadake i ne štedi, da Bog prolije tuđijem licem suze, ali od sreće. Eto ljudi moji, tako ja sa poganijem informacijama. Sve hin u priču pretočim i dam na raspolaganje valjanijem ufetima, nek im se nađu za crne dane.

Zanemarile su se proste riječi koje se omakoše sa Mušinih usana. Taj žilavi, govorljivi, brkati djedica je operisan sutradan. Danima je uveseljavao čitavu ekipu vizite, druge bolesnike i posjetioce. Kada je ozdravio, govorio je unučadima:

-Ajte vamo, sjedite đedi na femurove, da vam nešto ispričam dok sam još živ.

-‘Oćemo đedo, aj nam pričaj o Begu!

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

5 misli o “Noge polomio ko ženu posluš’o!”

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s