Živi kreč

Uvijek sam uživala u tome da nasmijavam druge ljude iako sam često odavala utisak ozbiljne osobe. Dok nisam počela pisati priče, naoružavala sam se što tuđim što svojim anegdotama, doskočicama i vicevima pa pokušavala svima koje sretnem barem malo obojiti sivilo svakodnevnice. Danas naletim na ovu sliku i na um mi pade jedna situacija.

Te večeri smo imali goste. Bili su to ljudi koje sam poznavala dugo i koji su nam tako znali doći s vremena na vrijeme baš kao što smo i mi njima znali ponekad otići. Nisu mi bili baš simpatični, ali taj subjektivni i neutemeljeni osjećaj sam čuvala za sebe gušeći tako začetak bilo kakve predrasude jer pobogu nisu mi ništa loše nikad uradili. U onoj blaženoj minuti šutnje koja se nekako okoti u vazduhu kada svako tokom sijela ispriča ono što ima, ubacila sam jedan vic koji sam čula tih dana i od kojeg me stomak više puta bolio.

-Vozi Cigo punu traktorsku prikolicu živog kreča. „Živog kreča, živog kreča!“ –viče kroz selo. Ide kreč ko halva. Cigin novčanik raste li raste. U glavi kuje planove na šta će potrošiti novac. Pola prikolice prodao. Nabacio osmijeh od uha do uha. Ma da nema ušiju osmijeh bi bio preko čitave glave. Ali ne lezi vraže, poče padati kiša. Sljušti se pljuščina, a jadni Cigo iskoči iz onog traktora, pogleda u kreč koji se zapušio ko tuzlanska termoelektrana i zakuka: „Čim da te gasim kad te voda pali?“

Gosti –muž, žena i dvije djece, samo malo kimnuše glavama. Niko ni da se barem kiselo ono reda radi nasmije, a slušali su pažljivo. Staviše mi do znanja da su shvatili poentu –da se kreč zapušio jer se to desi kada se sastanu kreč i voda pa počeše nešto svoje pričati. Osjećala sam se baš nekako oskenuto.

Nakon mjesec dana dođoše opet kod nas. Bili su baš veseli i raspoloženi. U po sijela reče muž ženi:“De, bona, ispričaj onaj vic što si juče čula da se i oni upišaju od smijeha! Mi kad nismo crkli od smijeha kad smo ga pročitali. Ženo, ne daj mi lagat!” Nakon njene obilne salve predvicnog smijeha, počeše riječi izlaziti iz usta. Nakon svake izgovorene riječi počne se gušiti od smijeha pa zastane, konačno se pribere držeći se za od smijeha bolni stomak i poče konačno pričati bez prekidanja.

-Vozi Cigo punu kamionsku prikolicu živog kreča. „Živog kreča, živog kreča!“ –viče kroz selo. Ide kreč ko halva. Cigin novčanik raste li raste. U glavi kuje planove na šta će potrošiti novac. Pola prikolice prodao…

Moji ukućani i ja se blijedo gledamo, ma kao da želimo jedni drugima sa lica pročitati nešto, a nikako da shvatimo šta. Njihova djeca zaroktaše od smijeha kada se približi kraj vica. Mi ništa. Ozbiljni smo kao na pogrebu. Muž vicopričalice povika: „Pa što se ne smijete? A joj, jeste glupi, a pogotovo ti, Ivona, jer se furaš na školu. Džaba ti petice kad ne znaš šta bude sa kreča kad se ubaci u vodu, džaba. Niste skontali da se kreč zapuši kada dođe u kontakt sa vodom zato ga Cigo upita čim da te gasim kad te voda pali. Hahaha, jeste sad shvatili?“

Njihov sin reče: „Ivona, što nas ti iznenadi!“

„A tek vi mene! Joj, jeste glupi. Pa zar je vas četvero, hej četvero, uspjelo zaboraviti da sam vam taj vic ispričala ja kad ste bili ovdje prošli put? Tad se niste ni nasmijali, a sad rokćete. Zanimljivo!“ –dodajem kroz smijeh dok me neko od ukućana udara nogom ispod stola.

Imadoh samo sedamnaest i rekoh nekom ko mi može po godinama biti roditelj da je glup –a to je tad bilo skoro pa neoprostivo. Njihovi iskrivljeni, podrugljivi osmijesi se stišaše, vilice im dobiše neki čudan, naopaki oblik. Kolektivno crvenilo nastani četiri face, a iz ušiju kao da im se puši ko iz one cigine prikolice ili se samo meni to učinilo!? Nego, čime gasiti one što se pale kad im kažeš ono što i oni maloprije rekoše tebi?

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s