Guzonja

Nakon nemilog događaja na proslavi Jadrankine i Draganove godišnjice braka, Jurkovići su bili sa razlogom zabrinuti. Zlatar kojeg je Jare udario zagipsanim prstima nije, na svu sreću, imao frakturu nosne kosti, a i Jadranka je prošla sa lakšim tjelesnim povredama. Sa pravne strane gledajući Jare neće okusiti zatvorske čorbe, ali je izvijesno da će ga sve to podobro ogrebati po novčaniku u kojem se crveni samo ona jedna novčanica na kojoj je Musa Ćazim Ćatić.

-On ne zna ni udarit’ k’o muško – vikala je Jela po selu – moja ‘ćeri za koga se ti udade i kome mladost baci pod noge?

Kada se Mara udavala, Jela nije htjela da čuje za svadbu i sve je vikala da nema para pa se jadna Mara udade, kako je Mirko govorio, inkognito, k’o sjeroče.

-Kad od mene odeš, nema više nazad. Živi kako znadeš. Neću da selo viče udovička ‘ći.

Jadranka se udala osam mjeseci nakon nje. Bila je to nezapamćena svadba, a Jela je pred svim zvanicama rekla:“Zjenico oka mog, zapamti, uvijek se imaš đe vratit’.“

Mara je bila siroče i od oca i od majke, jer je Jela na sve ličila sem na majku. Nakon što joj je klela djecu, Mara više materi nije otišla i osjećala se odlično zbog toga iako je ovaj period za nju bio, ako ne i najgori u životu. Ocu na grob je išla sve češće i češće pa se pitala kako bi bilo da je on sad živ. Morile su je mnoge brige, a vražiji prsten – i jeste vražiji, čini se ostaće zauvijek nedokučiva tajna. Znala je da je Jadranka nikada nije doživljavala kao sestru već kao osobu iste krvi i istog djevojačkog prezimena. Znala je i da je Jadranka spremna na sve – nekih se stvari plašila i sjećati, samo joj nije bilo jasno zašto baš njenoj porodici pravi, ako je uopšte i moguće napraviti. Jednom je čula svekrvu kako govori Petrovici da je Dragan onako dobar prema prijinoj ‘ćeri samo zato što mu je nešto tutnula u piće. Dragan je bio poput oca, a ovdje i dugo i kratko zna kakav je pokojni Ilija, Bog da mu dušu prosti, bio. I da sad taj Dragan, slika i neprilika pokojnog oca, klekne pred svima i da Jadri onaj prsten od bijelog zlata sa tri crvena kamena različite veličine koji ga je koštao, kako Ilinca reče, hiljadu i dvjesta maraka? I to isti kao što je prsten nađen u štali između dvije crvene cigle sijenom zašuškan? Mara se tresla kao prut i taj ju tremor nije napuštao. Bojala se za djecu.

Poslije Božića dođe iz Austrije Vlado, Jaretov brat. I čim on sa ženom pređe prag roditeljske kuće, k’o laste u proljeće počeše pristizat’ i plave koverte.

-Doš’o sad kad se meso osušilo i kad ima svega. Što u junu ne dođe? – žalio se Jare Mirku.

-Da ne bi šta pomogo! Tad ide u Grčku!

-I da sto eura pa ga kuju u zvijezde. Podijeli sto eura na dvanaest mjeseci…

-Više pojede!

-I ona njegova, samo klima glavom kad joj sipaš u tanjir. Viče doblo. Đe neće bit’ doblo kad je džaba! A kad krenu u grad u restoran, niko da kaže Drago, cuko, aj s nama.

-Sve mi je jasno. Pune gepeke natovare da imaju tam ponijet’.

-Ej, pitaju mi djecu trebal’ im šta od školskog pribora. Ja vičem trebaju im samo olovke da popišu šta im je striko donio da sutra ne zaborave kad uspiju u životu.

-Tako reko?

-Tako. Dabogda gorio k’o ova cigara.

-I?

-Napravio se striko lud. Samo im po veliku čokoladu donio. Materi donijeli aparat za mjerenje pretiska, digitalni, a ocu set mesarskih noževa. Šta će mu to? Da potkrati prste pa ti Drago deveraj!

Jurkovići su, okupljeni oko okruglog trepezarijskog stola, večerali prije mraka zato što inostrana strana familije ne jede kasno. Neko je zalupao na vrata umjesto da gospodski pozvoni. Mara je pošla da otvori, a Vlado je zadrža i reče Jaretu da ipak on, kao domaćin, pogleda o čemu je riječ. Jare oprezno otvori vrata, kad tamo Suljo.

-Oooo, prijatelju, bujrum…

-Pusti ti te fazone, Jarence. Ja doš’o po štaku.

-Po štaku?

-Jaa! Šta misliš da ću ti je pokloniti?

-Vratio bi ja tebi štaku, al’ policija je oduzela k’o corpus delikti.

-Kako da ne. Mani me tog izražavanja na stranom jeziku. Znam ja, Jarence, da si ti štaku prod’o, a pare popio. Neće se preko mojije leđa guzonje čašćavat’.

-Kake guzonje?

-Onaj direktor što si ga svu noć grlio u kafani. Otaj guzonja.

-On je mene častio…

-Naki da časte take ne bi naka kola vozali. Vraćaj štaku!

-Lijepo ti kažem policija je zaplinila kad sam Jadranku malo izdevet’o…

-Laž!

-Istina je! – ubaci se Vlado.

-Jedina braća koja su meni mogla pričat’ bajke su braća Grim. Nakon nji’ odabite! Štaka neka me sutra ovde čeka inače…

-Dobro! – ubaci se Vlado – a sad put pod noge!

Jaretu na kraj pameti nije bilo ići u policijsku stanicu i tražiti štaku. Odlučio je kupiti štaku ujutro i prekinuti sve veze sa Suljom koji je onda pokušao isprepadati Jurkoviće. Poznavajući Dragu Jurkovića, veze se ne mogu tek tako prekinuti, barem ne bez neke vidljive materijane štete. Pazario je štaku i raspolovio onog Ćatića. Kada je Suljo opet zakucao na vrata Jurkovića kuće, Jare je iznio štaku.

-Šta je ovo?

-Štaka.

-Vidim da je štaka. Đe druga?

-Kaka druga? Jednu si i dao.

-Šta ti misliš da će mi žena ‘odat okolo sa raspar štakama? Obuj ti dvije različite cipile pa ‘odaj.

-Pa šta sad ‘oćeš?

-Kupi i drugu.

Jare je opet ujutro otišao do grada, dao zadnjih dvadeset i pet maraka za drugu štaku. Smišljajao je kako da se osveti Sulji dok je prelazio ulicu od prodavnice do auta. Čim sjede u svog golfa dvojku, zavergla ključem i uoči da više nema goriva. Uze štaku i izađe iz auta. Podbaci je pod pazuh loveći pogledom kakvog dobrog insana. Naiđe guzonja Arman Ibralić, zarovi po džepu kaputa i pokuša mu dati sadaku.

-Pajdo, kolega, to sam ja, Drago. Neku smo veče skupa bili u kafani Kod Rupija.

-Pa šta radiš s tom štakom?

-Pomagaj, ako Boga znadeš!

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s