Komšija S. u epizodi ” Seksualni manijak iz šumice”

***

Komšija S. je ispio sva pića koja mu je spremila prija na mijeru. Pokušao je na uranak od Zeničanki iščičiti jednu čašku, ali one kategorično odbiše riječima:”Mi nikog ne pojimo šejtanom.” Onda dođe meni i pokuka, ali i kod mene ostade suha grla, da malo obradujem njegovu jetru. Za njegovu jetru pričaju po selu da je to jedini dio S. tijela koji je tokom života nešto i radio, iako S. za sebe tvrdi da je izrađen čovjek iza kojeg stoji čitavih pedeset i šest godina raznoraznih napora. Kako ne dobi ni kod mene čašku, uputi se ka trgovini, ali slaba fajda i dole, hladnoća je njegove alkoholne rođe otjerala u tople domove. Zaputio se kući i usput sreo neku ženu koja ga zaustavi kod šumice. Ta je žena nosila veliku torbu i spopade S. da joj da marku.
– Ženska glavo, đe bi ja bio da imam jednu konvertibilnu? Za pive nemam, a kamoli tebi da dadnem. Da imam, ja bi tebi rado, da izvineš, dao.
– Pu, sram da te bude. Dabogda nikad i ne im’o, dabogda ti svi novčani izvori presušili, dabogda pive ostatak života gled’o samo u tuđim rukama, dabogda ti… – klela ga je žena i sve pljuckala u stranu.
– Evo opipaj me čitavog! Ako nađeš marku, ma šta marku, bon, ubi me na licu mjesta!
– Ja da pipam tuđe ljude, ja? Ja sam poštena žena, sotono jedna brkata!
– Ja nisam tuđi, ja sam svoj, zato opipaj slobodno.
Žena uoči da neko ide, pa poče vrištati!
– Nemoj me, živ bio! Nemoj za sisu tim prljavim rukama, to mi djeca doje, zarazićeš ih čime! Upomooooooć! Jadna mi majka, od toliko ljudi da kukavna naletim na seksualna manijaka! Johohooooj!
S. se prenerazi ne shvatajući šta ga je spopalo. Obradova se kada ugleda Zeničanke u šetnji, iako je na njih danas bio ljut.
– Šta ti je uradio? – upitaše ženu.
– Pit’o me da mu, da izvinete, dadnem! Izvinite što se vako izražajem, majke mi morete bit’… – poče žena objašnjavati i briznu u plač.
– Tebe pit’o, jado jadna? On kaku kod kuće ima, ej, lijepa k’o ona Pamelina Anderson. Pitaš okolo za marku da ti se udijeli, a nikog nisi pitala da ti udijeli jedno ogledalce da se malo spustiš na zemlju, ha?
– Vi meni ne vjerujete?
– Da ti je tražio jednu čašku vjerovale bi. A i preslušale smo sav razgovor iz šume. Mi inače beremo ljekovite, šumske biljke. Tražila si mu marku, a on ti nije dao pravdajući se da nema!
Sisata se žena zametnu torbom i ode niz put ispuštajući iz usta kletve:”dabogda vas na svakom ćošku prisluškivali, dabogda vam oto ljekovito, šumsko bilje ne pomoglo, dabogda vam žensku djecu fatali za sise k’o on mene…
– Na nju si spao, ccccc! – frknu tetka.
– Ima jedva dva zuba u vilici, a i ta dva su krnjava. – dobaci netetka.
– Nisu bitna dva krnjava zuba, bitno je da ima dvije čitave sise.
– Ama, rodice, zar niste sve gledale i slušale iz šume?
– Nismo! Ono smo sve pretpostavile da te izvučemo iz belaja. Mi smo iz Zenice i znamo kako neke stvari funkcionišu.
– Pa onda trebate znati da sam ni kriv ni dužan up’o u situaciju.
– Baš mi vjerujemo mušku koje se nađe u vakom ambijentu sa dvije sise onije dimenzija! I ne zadržavaj nas više, idemo za poslom.
Čim se S. udalji, Zeničanke se ismijaše jer su cijelu situaciju gledale iz šume.
– Sele, joj kad joj reče opipaj me slobodno, ja sam svoj…

***

Komšija S. je stigao kući nakon neugodne situacije koja ga je zadesila u šumici. Suhog je grla prespavao noć, a sutrašnji je dan bio hladniji nego prethodni, pa je odlučio da uopšte nije pametno bezveze ići u trgovinu jer mu likvidnih jarana sigurno nema u okolotrgovinskom prostoru. Naložio je vatru, skuhao kaficu i upalio federalnu televiziju. Neko bi rekao idila, ali ne i on. Utom neko zalupa na vrata, iako pored vrata desno ima bijela, četvrtasta plastika na kojoj je nacrtano zvonce. Ovo ga je strašno nerviralo i u sebi se brzinski pomoli Bogu sa željom da je pred kućom Derviš s pivama, jer samo on vako nekulturno lupa. Čim otvori vrata, pocrveni mu se faca.
– Ti? – dreknu ne videći da Zeničanke škilje kroz prozor – Ima li ikaka načina da se ja tebe kutarišem?
– Šta jeeeee ti? – dreknu tetka Zeničanka kroz prozor na ženu koja je stojala pred S. – Vičeš fat’o te za sisnjake u šumici, a sad si mu se ukazala na kućnom pragu.
– Lažljivice jedna! – dobaci netetka – Neće on, bona, one tvoje jadnice čak ni na mehkom ležaju. Rekle smo ti da ima ljepoticu u kući, ma lijepa k’o Merlin Monro.
– Juče ste rekle k’o Pamelina Andersom! – ispravi ih S.
– Kako god, od ove je svako ljepši!
– Ja sam došla na ova vrata u neznanju da zaištem šta sadake za djecu, a vi… – poče se braniti žena.
– Baš ti vjerujemo poslije onog juče. Ti si zašmagala S., saznala đe živi, pa koristiš situaciju da mu se sad tu poturiš dok mu žene nema kod kuće! E, neš da su ti sise još tolike!
– Đe neće zašmagat’! – otpuhnu S. – ja vitak k’o jela, tanak, visok, brkat… Zašmag’o bi i ja da sam na njenom mjestu.
– Ja zašmagala ovog? – drsko će žena – Onaj moj kod kuće je maneken naspram ovog.
– A što ti taj maneken ne omogući valjan život i nešto drugo o čemu nas je sramota ispovijedat’ ovde na sva zvona? Još jednom da te vidimo ovdje, zvaćemo miliciju i rećemo da napastvuješ tuđe ljude, pa kad ti murija ode na vrata čojku, biće veselo.
Žena se zametnu svojom torbom koju je bila spustila na ploču i krenu uz dvorište govoreći:”Dabogda šmagali za suprotnim spolovima ostatak života bezuspješno, dabogda vam druge polovine pored vas vodali usporedo triput ljepše od vas, dabogda vam i najmekši ležaji bili tvrdi od nemirne savjesti, dabogdaaaaa…
– Et budale, ona i u kletvama ne može bez tvdoće, cccc! – konstatova tetka.
Vijest o ovom događaju otputova i do Njemačke, ali modifikovana vijest ovjerena maštovitim seoskim jezicima, poškropljena mnogim lažnim detaljima, pa S. nazvaše sestre i napadoše ga na pravdi Boga što dovodi nekakvu sisatu funjaru sa svega dva zuba u glavi koja sigurno ima vaške željne njihovih masno plaćenih dormeo jastuka i madraca.
– Sestro, nemam ja ništa s njom, ona je meni došla, spopada me k’o da lijepa muška za svog života vidjela nije, ja… Ako mi ne vjerujete pitajte rodice Zeničanke.
– Čekaj, čekaj! Da pitamo one Zeničanke koje su ti do juče nisu valjale?
– E, danas valjaju vala više nego najrođeniji. – izusti S. i prekide vezu dodirom na crvenu tipku zdesna.

***

Komšija S. pive nije okusio tri dana na radost njegove izrađene jetre. Nakon belaja sa ženom što prosi i sestrama, odluči otići Dervišu – jedinoj osobi koja bi ga možda mogla nadojiti, jer je početak mjeseca i socijalna su je sigurno legla. Banu Dervišu koji mu se obradova kao najrođenijem, jer su posjete Dervišovoj kući rijetke zbog toga što mu, kako S. veli, u kući tukne kao da za kaučom ima kakva crkotina u raspadu. S. odmah otvori prozor, a Derviš viče:”Zatvori, rođeni, ne trpio je hladnoću.” Sto je bio pun piva, pa S. zanemari nehigijenu i obradova grlo. Nakon dvije pive poče se ispovijedati Dervišu.
– Rođo, imam neviđeni problem, neka me ženska proganja. Slagala jedan dan kako sam je, da prostiš, pip’o, a drugi mi se dan ukazala na vratima bezbeli da je stvarno opipam.
– Joj, S., ti nakon dvije popijene pive i zavodnik postade, hihihi!
– Ti se to meni ne vjeruješ? – frknu S.
– Kako vjerovat’ mušku bez žene, kako? – kroz smijeh će Derviš – Ja sebi više ne vjerujem otkako sam rek’o u mahmurluku da neću više pit’, a kad me mahmurluk napustio, opet sam okadio ovo svoje grlence.
Neko pokuca na Dervišova vrata i njih dvojica se zgledaše ne očekujući posjetu. Bio je to inkasant iz elektodistrobucije, popisivao struju, a kod Derviša je sat unutar. Čim otvoriše i treću pivu, opet neko pokuca.
– Joj, rođo Derviše, ti k’o da na mravinjcu živiš, jebote prometno ti k’o na avtobusnoj.
S. skoči i otvori, jer je sjedio blizu vrata, kad tamo ona žena.
– Ooooooj, pa zar me i po selu ganjaš? – zavapi S. – Evo, rođo Derviše, one žene što sam ti otoič prič’o.
– To ona tvoja? – u čudu će Derviš – U, jest dobra! Ja kont’o lažeš, kad ono vidi koke.
– Ja nisam njegova! Ja sam ovde radi… – poče žena.
– Pruži joj, bolan, priličicu. Vidi kako u te gleda, ma k’o u Boga! – poče ga Derviš nagovarati.
Žena ljutito izjavi da je došla tražiti šta sadake da nahrani djecu, a ne ono što se u ženskim rukama stvrdne, pa zalupi vratima iz sve snage.
– U, jest jaka, jedva vrata na kući ostadoše! – konstatova Derviš – Ova bi ti mogla pocijepat’ sva drva iduće godine ako je ove godine privedeš.
– Daj tu pivu i ne laprdaj. Vidiš da me proganja k’o Bog maglu.
– Zaljubila se, očito je, a ljubav je slijepa. Da budem do kraja iskren s tobom, jer si mi jaran, dobra je, uf, rođo S., samo mi se jedna stvar kod nje ne dopada, ona ima djecu, bezbeli pušćenica, a ti neženjeni momak koji bi sebi treb’o nać’ neudavanu, stariju curu. Samo ja bi to zanemario, jer onolike, da izvineš, dojke bodu oči više nego djeca.
– Ma neću ja nikake ženske, šta će mi? Meni je piva jedina imenica ženskog roda u koju se mogu pouzdat’.

***

Komšija S. ubrzo postade glavna tema čitavog sela jer se pročulo da ga proganja dvozuba, sisata žena. Kada prolazi putem ljudi koji se zadese vani, smijulje se praveći se da se smiju nečemu tamo, a on, svjestan da se njemu smiju, na to glasno doda:”Nije moja situacija za smijanja već za plakanja.” Ljudi se nakon tih riječi još jače počnu smijati i stomaci iz začas zabole od toga. Kod trgovine je ista stvar, jer se Derviš potrudio da objelodani neke detalje alkoholisanoj raji pomalo zavideći S.

  • Dragi S. – zamuca Derviš pred trgovinom – ona je mačka i po.
  • Naglasak ba to “i po”. – dodade neki ćelo.
  • Ma nije nešto! – otpuhnu S.
  • Šta ‘oćeš? Nisi ni ti neka mustra.
  • Rođo Derviše, probio si zid lijepog ponašanja. – frknu S. – Ja sam lijep i vitak k’o jela i logično da sam joj ja zap’o za oko. Što joj eto niste vi za oko zapali?
  • Zato što ima Boga! – dodade ćelo – Ja imam i ženu. Ne daj Bože da me počela ganjati, uf! Svaki je dan ota tvoja u selu.
  • Prosi. Pogača duša, mrsko joj radit’! – izusti Derviš.
  • Ko ba prosi? Daj ba, Derviše, ne budi dijete. To joj je modus operandi odnosno fazon da se prikuči S. Prosit’ se može i po drugim selima, a ona se dobavezala baš našeg. I, pazi samo, ne ište samo lovu već i odjeću. Od moje žene tražila kake cipilice na štiklu. Nisam ja glup. Tako sam i ja kad sam htio saletit’ svoju ženu, iš’o njenom babi stalno gledat’ kravu koja je bila na prodaju, a ustvari se prikučivo njoj ne bi l’ joj privuk’o pažnju. Pa sam sve od njenog babe saznav’o kud se ona kreće i k’o slučajno se tamo ukaziv’o. Eto, Derviše brate rođeni, de ti meni kaži, ko bi tebi normalan doš’o na vrata da šta isprosi? Kuća samo što ti nije upala!
  • Moja je kuća, pajdo, od šepera i prije ćemo mi svi ovde prisutni prisutni u raku upast’ neg’ ona na zemlju! – ljutito će Derviš
  • Ma ja sam to figurativno rek’o. Htjedoh reć’ da nije na oko nešto s vana kad se pogleda.
  • To je istina! – reče Derviš – Nisi ni ti nešto na oko, pa se da fino popričat’ s tobom. Ali ima pametnih u tom izlaganju tvom.
  • Ima ti mala poveće, da izvineš, dojke! – obrati se ćelo S.
  • Više ima sisa nego zubi. – dodade Derviš.
  • I bolje. Nazubi se ona protezom kod stomatologa za tri stoje, a silikonske siske koštaju više od šest hiljada, brale moj. Bolje sisulju bez zubiju nać’, nego zubatu bez sisa. – objasni ćelo.
    S. ova priča nije godila i čim ustade da ide kući, odnekud se stvori ona žena, a raja poče skandirati:”Malu poslala nebesa da nam usreći Esa.”

***

Nakon opaske ekipe kod trgovine, S. se zarcvenio, a žena sa velikim grudima se poče derati.
– Šta je, bagro? Šta gledate u mene k’o vuk u Crvenkapicu? Oči vam ispale dabogda!
Ekipa se nasmija i zali grlo pivama, a žena ode svojim putem. Utom izađe i trgovac, pa im saopšti neke detalje, jer ko će bolje od trgovca znati kako se stvari u selu kotiraju.
– Ova se naselila neki dan u pokojnog Ahmeta Izbinog kuću. Valjda joj njegov sin dao da stanuje u donjem spratu.
– Vidi ti to! – uskliknu S. – Mene se obavezala, ne smijem nikud maknit’. Đe ja, tu brže bolje i ona.
– Istina! – potvrdi ekipa.
– Vidjela priliku! To ti je teška sponzorušetina. – konstatova trgovac.
– Ma kakvu priliku, čovječe? Ja nemam marke, nemam primanja…
– On prilika sponzoruši? Nema za pive! Hahaha! – reče ćelo.
– Ima kuću, brale, otac napravio, sestre sredile. On na dormeu spava! Ona nema siguran krov nad glavom. Ima drva za dvije zime. Podmjera mu kane svaki mjesec, kuš bolje? Raj za sponzorušu njenih godina i izgleda.
– Jake mi podmjere, sve ponačinjano bude. – frknu S.
– Ti bi zapakovano mijenj’o za pivu, poznat si po tome. Bitno imaš sve sređeno, jelo, voda, plaćena struja, ih!
– Al’ nemam primanja! – zavapi S.
– Imaće ona, da izvineš, primanja svaku noć ako je privedeš! – našali se ćelo.
– Pa kud mene begenisa sponzoruša od voliko muškaraca? Ja mislio da take napadaju samo bogatune s kolima koja unutra imaju dugmadi k’o svemirski brod.
– Još ima i dvoje nejake djece, a on momak! – prozbori Derviš.
– Kakva djeca? Nema ona djece! To joj je priča da iščiči što više od naroda, jer ljudi su slabi na nejaku dječicu. – očita im trgovac.
– A mužijaka?
– Ima nekakvu pomiju, liči na krmka, al’ ne benda ona njega ni jedan posto.
– Pa šta ću ako on sazna za mene i nju? – zdeverno reče S.
– Šta se brineš, jarane, ima dovoljno mjesta na mjesnom groblju! – dobaci ćelo?!

***

Trgovac se vratio tročlanoj ekipi – komšiji S , Dervišu i ćeli, nakon što je uslužio mušteriju.
– I šta veliš, rođo – upita ga S. – čim se bavi muž one sisulje?
– Ma poluga živa. Nekad bio utjerivač dugova, odlež’o u Zenici dvije godine.
– Šta je to? – zabezeknuto će S.
– Tebi, primjera radi, neko dužan i neće da ti vrati tvoje, ti angažuješ njega i on nekim svojim malo agresivnijim metodama iščiči tvoj dug uz adekvatnu proviziju.
– Čuuuj? Znaš šta? Ima mi Ivan Tetovac dužan.
– Ivan Tetovac? – začuđeno će ćelo.
– Smeće je on jedno! Dužan mi već dvije godine i tačno mi dođe da angažujem otog.
– Dvije godine ti dužan?
– Dvije, ne pomak’o se ovdale ako lažem.
– Pa kako? Svi kažu da je on domaćin čovjek. – upita Derviš.
– Rođo Derviše, i za tebe kolko čujem po selu svi kažu da si alkoholičar.
– Upravu si, brate S. Laže narod, laže k’o…
– Pa kako je došlo do tog duga? – znatiželjno će trgovac.
– Ništa lakše. Ja mu radio, nije mi platio i eto. Jest da nisam sve odradio, al’ mi je treb’o platit’ moje. I s mog je lica frc’o znoj njemu u korist…
– Čekaj ba, kolko je on tebi upošte dužan? – upita ćelo.
– Dvije godine.
– Ma koliko para?
– Deset maraka.
Ekipa se ismija.
– Nije smiješno. Jakog mi domaćina, sirotinji duguje cenera dvije godine…
– De nam ispričaj sve u detalje!
– Dogovorim se ja s njim da mu kopam žito s ostalim kopačima. Ja kop’o i polagano pijuck’o jeger iz unučeta, a pet otije unuka im’o po džepovima, častio me ovde prisutni Derviš. Kako je bilo rano, a ja nisam ništa bio jeo, još i zvjezdan upek’o, nakon dva sata me smlati i ja legnem u hlad na dekicu. On se ražljutio i nije mi ona dva sata platio.
Ekipa opet prasnu u smijeh, a onda spaziše onu sisulju kako dolazi s nekim istetoviranim grmaljem.
– Oni su mi svi otoič dobacivali seksualne stvari, a onaj me brko proganja danima, nudio mi se u više navrata.

***

Čim ekipa pred trgovinom uoči utjerivača dugova istetovairanih podlaktica, razbježaše se kao da ih đavli nose, samo komšija S. k’o ukopan ostade na mjestu. Tresao se i osjećao kako mu mrtvački, hladan znoj kapa niz čelo, ali noge ne sarađuju u smjeru bježanja.
– Ovaj te proganja? – frknu utjerivač.
– On!
– Rođo, ti sazn’o za nas dvoje? – upita S.
Utjerivač dugova se brecnu i poče stvari posmatrati iz druge perspektive.
– Za vas dvoje?
– Tako je. Mi smo imali svega tri susreta – jednom u šumici gdje niko ne vidi, jednom mi došla na kućni prag, a treći smo se put sreli kod mog jarana Derviša, onog što je otioč pobjeg’o gor’ uz njivu. Za ovo sve imam i svjedoke.
– Ženo, šta ovaj priča?
– Laže, dabogda mu se duša susrela s Bogom još danas! On mi se nudio da ga opipam.
– Jesam, rođo, to je bilo prilikom prvog susreta, a onda mi ona došla sutradan na vrata. Tu su je otjerale moje kone koje ne daju kupleraja oko kuće jer su moralne, a treći put Dervišu nije bilo pravo što se nalazimo u njegovom kućerku, pa…
– Ženo, šta je ovo?
– Istina, roćko. Dvije moralne Zeničanke će ti sve potvrditi, a i Derviš bi ti potvrdio samo da ga strah od tebe napusti.
– Zeničanke? Oooo, pa moje sugrađanke! Ja sam odlež’o u Zenici dvije godine.
– Rođo, nije valjda da ti se opet ide tam?
– Ma nisam ja lud. Jednom je dovoljno! Za nanošenje teških tjelesnih povreda se robija u Tuzli.
– Kome si ih nakastio nanijet’?
– Onom što mi ženu taslači!
– Nemoj tako, najrođeniji, ona se naprosto zaljubila u mene.
– Šta to pričaš? – napade žena na S.
– Reci mu! Priznaj sve. Ionako odavde nećemo na nogama otić’. Olakšaj dušu da te ne žulja kada u bolnici budemo sanirali posljedice naše ljubavi. Po svemu sudeći ovaj će nas izdegenjačit’ k’o volove u kupusu.
– Ti si lud! – zaurla žena – Vidiš li ti na šta ličiš?
– Na modela! – izgovori dara pijani S.
Utjerivač dugova se nasmija svojim mukama, a S. se pomjeri pola metra.
– Rođo, ako ćeš nas tuć’, evo naštim’o sam se, udri! Ubi me ota neizvijesnost. Prizn’o sam da sam se sastaj’o s tvojom ženom, doduše ne svojom voljom, prizn’o sam i da sam joj se nudio da me ispipa. Sad udri, da do tri odem u bolnicu jer u četri nema nijednog valjanog doktora, a ja ne bi da me svako krpi.
Utjerivač dugova ne vjeruje šta čuje i vidi. Ufati ženu za kosu i odvede je niz put. Ekipa se lagano poče prikučivat’ S.
– Šta je, pacovi? Vidite što sam pametan! Stao sam pred kameru što strši s trgovine i isp’o pravo muško, a ne k’o vi! Da me samo pipno, ja bi njega tužio i dobio masne oštete…

***

Komšiji S. su platili svi po pivu da malo dođe sebi nakon situacije sa utjerivačem dugova. On se taman bio opustio, a onda dođe ona sisata žena, zdrpi punu pivu iz gajbe i baci je u njegovom smjeru.
– Ti ćeš meni brak urušavat’, dabogda ti se zdravlje urušilo.
Krv je počela pljuštati kao iz kabla, a neko zovnu hitnu. S. stvarno prije tri sata dođe u bolnicu i skrpiše mu kožu viš čelenke sa sedam konaca.
– Rođo doktore – zapomagao je – vidiš li ti koliko me žena košta, a ja toliko koštam državu? Sedam konaca i tvoje ruke moraju jadni poreski obaveznici poravnat’. Jooooj! Boli!
– Pjan doš’o pa te tvoja mala malo propustila kroz šake?
– Jok! Nisam ni doš’o, spopala me kod trgovine i to ne moja već tuđa.
– Tuđa veliš? Švaler je jednom nogom uvijek u grobu, a drugom u bolnici.
– Pu, pu, pu, doktore, pomakni se s mjesta.
– Jooooj! Ne mrdaj toliko, doktore.
– Pa, rekao si mi da se pomaknem.
– Ma šta me slušaš? Vidiš đe sam sebe doveo svojim glupostima, a ti se tu naš’o mene slušat’. A im’o sam danas neki unutašnji osjećaj da nogama neću stić’ kući.
– Pa đe nađe tuđu?
– Kod šumice i to ona našla mene. ‘Oće l’ meni ostat’ vidljiv ožiljak, to me najviše brine, dragi doktore, ljepota je jedino što imam?
– Ti bi u kurvaluk, a da ti se to ne vidi nigdje?! E, ne može.
– Nema veze, ima sestrinog pudera, jest da mu je protek’o rok, al’ poslužiće svrhi.
– Je l’ bar kakva bomba? – nastavi doktor ispitivati dok ušiva glavu.
– Jarani kažu da jest, a ja kažem da sam viđ’o i bolje. Sestrice, začepi uši! – naredi S. medicinskoj sestri – Ima siske veličine tvoje glave, doktore, a ti si poglavat kako sam primijetio.
– Ja poglavat? – frknu doktor.
– Ma nisi, ona je sisata, a ja sam mor’o s nečim uporedit’ veličine da ti valjano dočaram. – verbalno se popravi S.
– Aha! Dobro ako ti tako kažeš.
– Kažem.
Doktor mu zaši ranu i reče sestri da kurvara odvede na CT za svaki slučaj.
– Nemojte, ljubim vas! – zajauka S. – Ja bolova više ne mogu durat’.
– Ma CT ne boli, božiji čovječe.
– Ne vjerujem ja više nikom. Meni su govorili da su žene nježniji pol, pa vidi dokle me doćerala ta nježnost.

***

Komšiju S. su dočekala dva policajca ispred doktorske ordinacije kada ga je sestra na krevetu sa točkićima pošla odvesti na CT.
– Jeste li Vi S.M.?
– Jesam. Štooo?
– Došli smo da porazgovaramo o incidentu koji se dogodio kod mjesne trgovine.
– Pa otkud vas dvojica znate da sam fasov’o? E, stvarno, sigurno vam Derviš isprič’o.
– Možete li nam ispričati šta se desilo?
– Kako da ne mogu! Ja zap’o za oko jednoj ženskoj, udatoj ženskoj, a većeg teksirata od toga nema i doš’o njen muž…
– Kako se zove muž?
– Šta ja znam?
– A petljati s njegovom ženom znate?
– A ko to ne bi znao, ha? Kao da za oto treba fakultet, dragi rođo.
– Znači on vam je nanio ozljede…
– Nije me on pipno. Fasov’o sam od strane nje. Gađala me punom pivskom flašom.
– Motiv?
– Motivisalo je to što sam isprič’o njenom mužu da se volimo. Ona bezbeli htjela njega kod kuće i oko kuće, a mene sa strane, ono za ponekad, kao što se naljepša obuća i odijelo čuva za ponekad, eto tako je i ona htjela da iskoristi moju ljepotu, ali ja to nisam prokont’o valjano i desi se ovo.
– Hoćete li je tužiti?
– Bože sačuvaj. Ja da iziđem pred sudnicu punu ljudi i izjavim da me, da izvinete, žena i to ni manje ni više nego žena koja me obožava? Nikad! Glava će uz božiju pomoć i kakve trave zamladit’, a sramota je nezaboravna.
– A nije vas sramota općiti sa udatim ženama?
– Ženama? U pitanju je samo jedna žena. Vi milicija sve pričate u množini ne bi li situacija izgledala što načičkanije. Nemojte to! I ja nisam ni znao da je udata. Ona je mene spopadala, jer ona zna šta hoće – mene, a takvim se ženama sve oprašta.
– Gospodo, molim vas da sa pacijentom razgovarate kada se obave sve zdravstvene pretrage i kada se otrijezni. Vidite li vi da je on mortus pijan? – opomenu ih doktor koji izađe iz ordinacije.
Sestice, poguraj otaj otoman prema CT – ovoj sobi. – izjavi S. – Nisam pijan, doktore, samo mirišem na pivu kojom me moja voljena pogodila.

Objavio

rapunzelstar1

Ja sam jedna zlatokosa bosanka koja je odlučila opisati svoje djetinjstvo, uspone i padove i sve ono što me život naučio kroz priče. Tu sam da motivišem, nasmijem do suza, a ponekad i rasplačem. Moje priče su istinte jer pored ovoliko istine nemam kad da izmišljam, a i kad izmislim to će biti istina jer sam ja izmislila. Ostalo što vas zanima o meni pročitajte u pričama!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s